Koeficijent inteligencije (IQ) je mera kognitivnih sposobnosti koja se koristi za procenu intelektualne sposobnosti osobe u odnosu na druge. Računa se prema formuli, tako što umnu zrelost podelimo sa godinama starosti i pomnožimo sa 100.

Kada je razvijen koncept IQ?

Koncept IQ-a razvijen je krajem 19. veka kao način za merenje inteligencije i razumevanja intelektualne sposobnosti. Upotreba IQ testova se povećala u prvoj polovini 20. veka. Danas se IQ testovi koriste u različitim oblastima, uključujući psihologiju i obrazovanje.

Kada se završava umni razvoj čoveka?

Umni razvoj čoveka se završava između 13. i 20. godine života. Ako svu decu koja su rođena istog dana, pre na primer 10 godina, pregledate sada, ona će se razlikovati i po telesnoj i po umnoj razvijenosti. Neka će biti inteligentna i sposobna da lako uče nove stvari, neka prosečna, a neka vrlo spora u učenju. Ove razlike u umnoj razvijenosti može se smatrati razlikom u umnoj zrelosti.

Kako izgledaju IQ testovi?

IQ testovi se sastoje od pitanja koja pokrivaju širok spektar kognitivnih sposobnosti, uključujući verbalno razumevanje, perceptivne sposobnosti, brzinu obrade informacija i druge faktore. Rezultati testa se zatim upoređuju sa normativnom populacijom, a rezultat se izražava kao IQ skor.

Kako se koeficijent inteligencije raučuna kod odraslih?

Kod odraslih ljudi koeficijent inteligencije ne zavisi od uzrasta, već rezultat na određenom testu inteligencije predstavlja meru relativne razvijenosti inteligencije pojedinaca unutar referentne grupe za koju je test standardizovan.

Kako se visina inteligencije može podeliti u različite grupe u zavisnosti od vrednosti koeficijenta inteligencije (IQ)?

U zavisnosti od vrednosti koeficijenta visina inteligencije se može podeliti na nekoliko grupa:

• Veoma visoka inteligencija (potencijalni geniji, IQ viši od 140)

• Visoka inteligencija (IQ između 111-120)

• Prosečna inteligencija (IQ je između 90-110)

• Fiziološki tupi (IQ je između 70-89)

Prisustvo poremećaja inteligencije sa vrednostima IQ manjim od 70 od rođenja, ili ako su ti poremećaji nastali tokom razvoja inteligencije, onda se radi o mentalnoj retardaciji (oligofrenija, duševna-mentalna zaostalost, slaboumnost).

Ako je oštećenje inteligencije nastalo kasnije kada je već inteligencija razvijena, onda se radi o demencijama.

Postoje mnoge kontroverze oko upotrebe IQ testova, posebno kada se koriste za donošenje važnih odluka kao što su prijem u školu ili zapošljavanje. Kritičari tvrde da IQ testovi nisu dovoljno validni i da ne mogu meriti pun potencijal kognitivnih sposobnosti osobe. Iako se kontroverze vezane za IQ testove i dalje javljaju, IQ skor se i dalje smatra važnom merom u psihologiji i istraživanju kognitivne sposobnosti.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Koli%C4%8Dnik_inteligencije