Šta je kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam?
Kratkovidnost, dalekovidnost i astigmatizam su tri najčešća poremećaja oka. Razlikuju se po tome kako oči prenose svetlost do mozga, što utiče na vidnu oštrinu i sposobnost fokusiranja objekata u daljini ili blizini.
Šta je ametropija?
Ametropija je poremećaj vida za koji je karakteristična nesposobnost oka da pravilno projektuje sliku predmeta na mrežnjaču. Obuhvata kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam.
Šta je kratkovidost?
Kratkovidost (miopija) posledica je predugačke očne jabučice, previše zakrivljene rožnjače ili anomalije sočiva. Ovaj problem uzrokuje zamagljen vid kada se posmatraju udaljeni predmeti, ali osoba vidi dobro na blizinu. Kratkovidost se obično javlja u ranoj adolescenciji i stabilizuje se u srednjim godinama. Izražena kratkovidost povećava rizik od nastanka određenih bolesti oka, kao što su glaukom i ablacija mrežnjače.
Šta je dalekovidost?
Dalekovidost (hipermetropija ili hiperopija) posledica je nedovoljne dužine očne jabučice, previše ravne rožnjače ili anomalije sočiva. Slike padaju u fokus iza mrežnjače, zbog čega osoba nepravilno vidi predmete na blizinu. Sočiva uglavnom koriguju umerenu hipermetropiju, mada mogu izazvati glavobolje. Dalekovidost kod dece može uzrokovati strabizam i dovesti do smanjenja oštrine vida.
Šta je astigmatizam?
Astigmatizam je posledica nepravilne zakrivljenosti rožnjače. što dovodi do iskrivljenih slika i mutnog vida na svim udaljenostima. Obično je nasledan, ali može nastati nakon povrede, operacije katarakte ili keratokonusa (genetsko oboljenje kkoje podražumeva postepeno deformisaanje rožnjače).
Koje su uobičajene metode lečenja ovih poremećaja?
Kratkovidnost, dalekovidnost i astigmatizam mogu se ispraviti naočarima, kontaktnim sočivima ili laserskom hirurgijom. Najbolju metodu određuje oftalmolog na osnovu težine poremećaja i individualnih potreba pacijenta. Važno je redovno obavljati oftalmološke preglede kako bi se poremećaji pravovremeno dijagnostikovali i lečili.
Kako sprečiti ove poremećaje vida?
Ne postoji sto postotna prevencija za poremećaje vida, ali postoje neke navike koje mogu smanjiti rizike za razvoj istih. Držanje telefona i ekrana na pravilnoj udaljenosti, redovno vežbanje očiju, zdrava ishrana, nošenje zaštitinih naočara koje imaju UV zaštitu, kao i redovan odlazak kod oftalmologa.