Šta je cunami?
Kako nastaje cunami?
Cunami se obično javlja nakon što se dogodi podvodni zemljotres. Ovo za posledicu ima iznenadno dizanje ili spuštanje ogromnih količina morske vode. Talasi idu ka obali od čak 650-800 km na sat. Ovi talasi mogu biti dugi 150-165 km, pa se u njima nalazi ogromna količina vode. Kada ta ogromna količina vode stigne do kopna, slije se u jedan džinovski talas- vodeni zid dovoljno visok da načini pustoš prelazeći preko pristaništa i niskih ostrva.
Šta znači cunami?
Ovakav ogromni talas poznat je pod nazivom cunami. Cunami je japanska reč i ona znači olujni talas.
Gde su bila najveća razaranja uzrokovana cunamijem?
Najveća razaranja izazvao je cunami na ostvima zapadnog dela Tihog okeana, naročio na japanskim i indonežanskim ostrvima. Kada je 1883. godine proradio vulkan Krakatau, došlo je do neverovatno jakog zemljotresa. Vodeni zid visok 20-30 metara prešao je preko Jave i Sumatre i odneo sa sobom 30 000 ljudskih života.
Koliko može cunami da otputuje?
Cunami može da pređe više hiljada kilometara. Oni koji su krenuli sa obale Perua, za vreme velikog zemljotresa koji se desio 1877. godine, prešli su preko 15 000km i stigli do Japana, za otprilike 21 sat. Pri kraju ovog puta bili su visoki blizu 3 metra.
Šta prethodi cunamiju?
Prvi znak da se cunami približava obali je jedan običan talas. Zatim nekoliko minuta nivo mora opada, kao da je jako velika oseka. More može da se povuče sa velikog dela obale. Posle toga sledi ogroman cunami.
Da li se možemo pripremiti za najavu cunamija?
Danas nam tehnologija omoućava da se pripremimo za najavu cunamija. Cunami nije uvek predvidljiv, a vreme reakcije je kratko. Važno je da u područijma koja su podložna cunamiju imaju plan evakuacije.