Osoba pod dejstvom alkohola, sklona je da promeni način na koji komunicira sa okolinom, zatim da promeni način svog kretanja, gledanja. Pa i donošenja odluka i reagovanja na reči i postupke koji su prema njoj upućeni ili ih je sama uputila. Ove, i još nebrojeno mnogo drugih primetnih promena u ponašanju, nastalih kako je pomenuto usled konzumiranja alkohola, nastaju iz razloga što. Alkohol direktno, nakon što se unese u organizam, ima dejstvo i uticaj na mozak.

Nakon što popijete alkoholno ili više alkoholnih pića, alkohol direktno dolazi u. Krvotok i putem krvotoka dospeva do svih spoljašnjih i unutrašnjih organa, pa tako i u vaš mozak. Nakon što stigne u mozak alkohol najpre utiče na vaš centralni nervni sistem, tako što usporava. Umanjuje i na taj način neutrališe njegove funkcije.

 

Obzirom da je uloga centralnog nervnog sistema zadužena za prisustvo i funkciju vašeg razumnog ponašanja. A time i za vašu mogućnost racionalnog i razumnog donošenja odluka i ponašanja. U momentu kada alkohol započne da deluje na centralni nervni sistem, sve funkcije razumnog ponašanja. I donošenja racionalnih razumnih odluka se umanjuju ili čak totalno gube, u zavisnosti od količine unetog alkohola. Kao posledica toga, dolaze do izražaja niže moždane funkcije koje su zadužene za prisustvo nagona, potreba i osećanja. U izostanku racionalnih odluka i ponašanja, osoba koja je pod dejstvom alkohol. Samim tim postaje prepuštena ispoljavanju nagona i trenutnih osećanja i potreba. Otuda ne retko dolazi do izgovorenih nepromišljenih rečenica, postupaka i odluka. Prilikom kojih alkoholisana osoba nema realan pristup niti procenu okolnosti oko sebe niti same sebe.

Dokazano je da se tokom dugotrajne konzumacije alkohola smanjuje ukupna količina moždane mase. I da funkcija centralnog nervnog sistema ostaje trajno oštećena.