Smeh je jedno od najprirodnijih ljudskih ponašanja i često se koristi kao način da se izrazimo i povežemo sa drugima.

Šta se dešava u mozgu tokom smejanja?

Smeh je zapravo neurološki proces u mozgu. Kada se naš mozak susretne sa nečim smešnim, aktivira se deo mozga koji je povezan sa nagradom i zadovoljstvom, što dovodi do oslobađanja dopamina, hormona, koji se često povezuje sa osećajem sreće.

Kada se smejemo mi sponano izražavamo izvesna osećanja koja su izazvana onim što vidimo, zamišljamo, čega se sećamo ili o čemu mislimu. Smeh naročito dolazi do izražaja dok smo u društvu. Pa tako ako sami gledate nešto smešno, možda se nećete smejati naglas.

Kako mozak zna šta je smešno?

Zahvaljujući fontalnom režnju, zaduženom za emocionalne odgovore naš mozak detektuje smešne situacije. Dok je leva strana odgovorna za reči i strukturu same šale, desna određuje da li je šala ili situacija smešna ili ne.

Istraživači su otkrili da se limbički sistem– skup moždanih struktura, uključujući i hipokampus, koji utiče na razne funkcije, uključujući iskonske emocije, poput straha i gladi, uključuje i kada vidimo ili čujemo nešto smešno. Ova aktivnost stimuliše motorički region mozga i tera ga da se aktivira, što dovodi do fizičke reakcije smeha, kao i zvučne manifestacije.

Kako smeh utiče na naš organizam?

Smeh vrlo pozitivno utiče na naš organizam. Potvrđeno je da smeh utiče na bolju memoriju, bolje učenje, smanjenje stresa, poboljšava cirkulaciju, imunitet.

Da li je smejanje zarazno?

Dokazano je da je smejanje zarazano. Sigurno vam se desilo da ste čuli nekoga da se smeje, a da vam čak nije jasno zbog čega se ta osoba smeje, ali ste i vi sami počeli da se smejete. Odnosno ,,zarazili" ste se smejanjem.

Izvor: ,,1000 zašto 1000 zato"